Mačkice, srce, ljubavi, brzopletice i Mrkonjićka, dušo i Đurišićka, damice i Kalasova, konteso mamina bosonoga…….
Već sam ti jednom pisala pismo, kada si svojevoljno išla na put sa drugarima i ni za koga nisi pitala, već si, po pričama, isključivo uživala sa svoje tri i po godine. Odvajale smo se na nedelju dana nekoliko puta i uvek je uspešno bivalo sve. Ovaj put želim da verujem da će isto biti dobro sve, odlično rekla bih, uz dodatak da idemo na malo duže i malo dalje.
E, pa nisam imala pojma da će toliko da me gnjave neki neželjeni emotivni ispadi i muče me tiho. A onda si se Mrkice moj i razbolela i neko kao ja je odmah krenuo da tumači te znake kao nekakve poruke. Da, bitno mi je da si zdrava i da si dobro, jer sam onda i ja dobro. Bitno mi je da ne patiš, već ako može samo da ti nedostajemo, kao što ćeš i ti nama. I mada sam se preispitivala da li bih i dalje ovo želela, odgovor je bio da, samo što su mi misli bile usmerene ka željama da se što pre vratim. Ne mogu baš da kažem da me grize savest, već sam eto maštala što nisi malo starija da i ti ideš sa nama, jer ovo možda jeste once in a life time. Mada sam sada sve sigurnija da će biti ovog puta bar još jednom, sa tobom.
Osim što te je ovaj virus spopao, bilo je situacija kada su te i pundravci napadali, a vrlo verovatno da su i meni isti u posetu dolazili, pa nam nije uvek glatko išlo provođenje našeg vremena. Bilo je od svega po malo. Sada se vraćamo našoj lepoj saradnji, sada vidim da nam odnos napreduje, sve češće umeš na pristojan način da mi kažeš šta ti prija, a šta ne. Prestala si, uz razgovore i dogovore, pre će biti umanjila si sa naglim pokazivanjem nezadovoljstva, po tvom priznanju, tvoja te glava bolje sluša. A umeš i da odglumiš neke situacije, jer kada sa tvojim vaspitačima pričam o tvom ponašanju, često je razlika evidentna u vrtiću, od odnoga koje plasiraš kući. E, tu je i do mame, rekla bih. Da li mama nekada previše popusti ili previše traži, istina je, ima toga. Postoji i momenat grupe i pravila ponašanja u grupi i to mi je jasno, te ti tvoj dom dođe kao ventil, kao i svima nama. Ipak, mnogo me radosti obuzima što primećujem konstatan napredak kako u tvom ponašanju i sazrevanju, tako i u mom. Osećam da smo na dobrom putu.
Spakovaću ti garderobu u dve torbe, jednu za svečane prilike, pozorište, za šetnje gradom ili vrtić i onu za napolje, igranje, valjanje, blatnjavljenje i tome slično. Spakovaću ti stvari po danima, da olakšam i tebi i bakama i dekama. Tvoje je da budeš zdrava, koliko možeš opuštena i nadasve vesela i svoja. Dobro, nemoj baš da preterujš u ovome svoja, svi već znamo koliko jesi svoja.
Ja sam te dosta izfotografisala i snimaka napravila, da te gledam kada mi se traži, nosim jednu tvoju igračku sa tvojim mirisom, a obe ćemo imati naš mali pokazatelj zahvalnosti, ti si izabrala malu kucu i nosiš je sa sobom, znaš već šta ja imam. I mislim da nam je to dovoljno, a eto imaćemo obe i ovo pismo.
Dovoljno je ovoga, za sada, odoh da stvaljam veš u mašinu, prostirem oprani, pomalo pakujem, a onda da dokupim i tebi i nama šta treba. Kada to završim, nastavljamo sa Zunzarom, mravom, princezom Nađom, grlkanjem, ljubkanjem, golicanjem. Kad taj virus skroz ode, malo ćemo i trotinet da isprobamo. I pazi sad ovo, malo to pothranimo u sećanju i brzo radimo ponovo.
Tvoja sestra kaže da je sada hit da se u skraćenicama na kraju pisanja pokazuju emocije, tako ću i ja tebi napisati. 
V.T. N. N. S.C. Ti već znaš šta to znači, najdivnija livadska vilo!
Оставите одговор