Месец: мај 2017.

Kraj drugog razreda gimnazije. Leto. Vraćamo se sa žurke i čekamo noćni tramvaj u Vojvode Stepe, preko puta gimnazije. Ona i ja se poznajemo površno. Jedva da jedna drugoj znamo ime. U čekanju odlučimo da stopiramo, idemo u istom pravcu. Staje ubrzo auto. U autu njih dvojica. Uredno sedamo pozadi. Krećemo. Razgovor opušten. Gde smo…

Postoji jedno odeljenje osmaka u jednoj beogradskoj osnovnoj školi gde se nastavnici hvataju za glave i ramena kada treba da im predaju, propituju ih ili naprosto da provedu vreme sa njima četrdeset pet minuta. Sigurna sam, na žalost, da svaka škola ima bar jedno takvo odeljenje, gde je merilo vrednosti bahatost, javašluk, nepoštovanje pravila… Kada…

Prihvatljivo je da se plašiš i ja saosećam sa tobom, dete moje drago. Jer te užasavaju igle, štapići za grlo i nos, sprave za prgledanje ušiju, kao i špricevi za ispiranje istih. Ipak, kada je imperativ da na taj način dođemo do rešenja, kao da se pretvaram u ledenu. Izvini. Uvek te iskreno pripremam za…

U mom neposrednom okruženju živi petogodišnja S. Vesela, bezbrižna. Njeni su roditelji kruti. Kruti do te mere da ona silno plače ako samo malkice isprlja garderobu na sebi. Pričam o njoj… Kada smo se upoznale,  imala je dve i po godine i  pored mame i tate, najviše je volela mene. Tako je išla parkom i…