U mom neposrednom okruženju živi petogodišnja S. Vesela, bezbrižna. Njeni su roditelji kruti. Kruti do te mere da ona silno plače ako samo malkice isprlja garderobu na sebi. Pričam o njoj…
Kada smo se upoznale, imala je dve i po godine i pored mame i tate, najviše je volela mene. Tako je išla parkom i govorila prolaznicima, bukvalno, Volim Vanu najviše na svetu. Uvek bismo trčale jedna drugoj u zagrljaj i ja bih se vrtela sa njom u naručju do padanja u travu.
Volela je mala S. da mi se poverava, ko joj je u crtaću Pepa prase omiljeni lik, zašto voli pesmu o baki i kako pravi kule od plastelina. Pričala je i o vremenskoj prognozi, jer je sa roditeljima gledala vesti na televiziji i onda bi mi ozbiljno saopštila kako se sutra verovatno nećemo videti, jer će padati kiša. Ja bih je sutradan sa mlađom ćerkom u gumenim čizmicama ipak malo sačekala. Kada bismo se uverile da će S. izostati sa druženja, nastavile bismo nas dve da šljapkamo po baricama. Možda uz dodatak, Mama, zašto i ona ne obuje čizme i trči sa nama?
Naše je druženje nastavilo da se odigrava, uz povremena odsustva usled promena u vremenskoj prognozi, čemu nisam pridavala preveliki značaj. Nisam primećivala da je nema čim bi se trava zaprljala, isto kao što mi je promaklo da je ona uvek besprekorno čista. Belo je bilo strogo belo ili se išlo u kuću na presvalečenje, kasnije, ispostaviće se i na ribanje, kako garderobe, tako i nje same.
Kada je imala oko četiri godine, počela je da iznosi lutke i knjige napolje. Deca su naravno tražila da vide, opipnu njeno carstvo i mala S. je nesebično delila, kao što su i druga deca delila svoje blago sa njom. Dok, jednog dana nije rekla da onaj ko je umrljao njenu knjigu o Ani i Elzi, treba odmah da joj vrati njen primerak iste. Njena je nova i bez mrlja. Deca su se u čudu gledala. Kako niko sem nje i još jedne devojčice iz parka nije imao primerak takve knjige, tata vlasnik knjige broj dva je bez pogovora doneo primerak knjige svoje ćerke i rekao joj, Evo, ovo je tvoja, čista knjiga. Odnesi je kući. Tada mi je sinulo koliko je veliko što je otac druge devojčice uradio. Shvatio je prvi u koliki će problem dete imati u kući, ako okrnjen primerak knjige donese. Na moju ogromnu tugu i bol, bio je u pravu. Dobila je zabranu da bilo šta iznosi iz kuće.
Situacija zamnjenih uloga, kada mali znaju više od velikih i više od sebe samih, ponovila se par nedelja kasnije. Pojavile su se vaške među decom. Roditelji su veoma dobronamerno skretali pažnju jedni drugima. Samo je moja S. borila borbu sama. Njena je misija bila da ispita ko je prvi dobio ta nepodnošljiva stvorenja po glavi. Išla je redom i ispitivala nas roditelje, da li se naša deca češu, dok je mama bezbrižno sedela na klupi i gledala u mobilni telefon. S. je prva među decom imala posebne gumice na glavi, za koje nisam ni znala da postoje, kako bi se osigurala da će je vaške zaobići. Bežala je mami u naručje čim bi se neko dete dotaklo po glavi. Na kraju je izjavila da je sigurno sve počelo od dečaka M., on je prvi prineo prste svojoj glavici. Sada sam već bila u ozbiljnoj dilemi, kakve poruke ovo dete dobija iz kuće…
U međuvremenu, desile su se promene u kući moje male drugarice. Kada je njen tata otišao u daleku zemlju, da zaradi više novca, tako je S. sve više brinula da li je dovoljno čista nakon igre sa drugarima. Stalno je zagledala svoje hulahopke, trenerku ili suknju, gladila ih rukicama i sređivala se. Mama je uvek bila po strani, pod izgovorom da neće da se meša u njenu igru, a mešala se i te kako u njeno detinjstvo i njeno bezbrižno pravo da se prlja.
Danas je petogodišnja S. silno plakala, nakon skakanja po toboganu. Nezaustavljivo. Toliko je plakala, da smo je naizmenično tešile moja mlađa ćerka i ja, da bi nam na kraju otkrila svoju tajnu. Ubiće me mama, vidite koliko sam se isprljala. Grlile smo se i brisale joj suze, moja muzgava i ja. Grlile i tešile da nema tog čuda na svetu koje veš mašina ne može da opere, a sve i da ne opere, Tebi će sva garedoba uskoro biti omalena, jer raseteš i sa tim rečima je dopratile do mame, posmatrača.
Grlile je dok sa mamom ne krene kući. Dalje nismo mogle.
Оставите одговор