Rodio se mali bog, rastao i stasavao, u svojoj se izabranoj profesiji dokazivao. Partnera manje ili više varao, deci nedostajao, parama nadomešćivao, mnoge zadužio i to im debelo naplatio. Nekada mali bog, danas je bog otac u penziji lično ili boginja majka, suštinski je pol nebitan.
Nikada se pokajao nije za dela koja je činio drugima i društvu koje je osakatio, nikada trunku empatije nije osetio ili bar odglumio, ako u tome nije imao bilo kakav lični ćar. Bog otac će u takvom uverenju i otići u sećanje kao najjači na svetu. Jer je učen, zadojen još od kako se rodio. Kakve li će bogove iza sebe ostaviti, u čemu će ga naslednici pravazići i hoće li se ikada prokletsvo bogovanja promeniti?
Ne bih ja previše da se zamaram i razmišljam kako im je možda nekada i bilo teško da nose svoje breme sa sobom, jer uvek postoji opcija izbora, mada, znam, dobro znam koliko se teško menja ono na čemu smo suštisnki odrasli. Možda mi je ipak malo žao što su sve vreme živeli okruženi licemerima, kakvi su i sami i što nikada nisu bili, niti će, u prilici da ih čovek voli zarad njih samih i nekih ljudskih osobina. Ljubav među bogovima, koji obitavaju tu negde oko nas, jeste samo u novcu i moći i ne bih znala da kažem koji je pokretač jači.
Da rezimiram život jednog malog boga. Majka mu se porodila u najskupljoj privatnoj klinici, gde je dežuralo deset najboljih stručnjaka. Otac je danima obitavao u najskupljim kafanama i potrošio ihaj godišnjih plata za dve do tri večeri. Po suprugu i dete došlo se najvećim džipom što postoji, razume se sa najtamnijim staklima tada na tržištu. Malog je boga dočekala čitava svita kući i majka ga je od tada viđala na par sati dnevno. Dojenje nije dolazilo u obzir, nije bila baš sigurna kako bi se odrazilo na silikonske joj grudi, a i bilo joj je bljak. Zato je tu bilo pregršt dadilja, jedna za hranjenje, druga za povijanje, treća za šetnju, četvrta za nabavku i tako dalje i tako dalje.
Sa nepune dve imao je privatne časove engleskog, kako bi se bolje uklopio u dualno obrazovanje, ako kojim slučajem ostane ovde, mada se već tada znalo da će mali bog učiti najskuplje svetske škole. Upisan je u najelitniji vrtić, na čije su usluge u svakom momentu roditelji imali pravo žalbe, jer je i najmanje negodovanje njihovog deteta bilo znak da se nešto ne radi dobro, a tolike se pare daju. Već sa četiri i po godine počeo je da se ističe bezobrazno skupom garderobom, najnovijim igračkama, iz svih svetskih metropola za njega donetim. Dovozili su ga i odvozili neki nepoznati ljudi u autu specijalno isplaniranim za takve aktivnosti. Tata i mama su mnog radili, još više putovali, javljali mu se skypom, a već sa pet je imao svoj telefon, kako bi u svakom trenutku mogao da se požali da ovi koje roditelji mnogo plaćaju, ne ispunjavaju baš svaki njegov hir.
Dakako, upisan je u osnovnu školu na glasu, koju pohađaju deca diplomata i njima slični, a gde su oni, ima mesta i za estradu, ako je na primer mali bog iz estradnog miljea, što ne mora da bude pravilo. Mogu bogovski koreni da potiču i od nekog učenog, a opet izvitoperenog sveta. U školi se podrazumevalo da je bio najbolji u svemu, kao da je neko pa smeo da mu da slabiju ocenu od najviše, a ako se kojim slučajem zadesio u državnoj školi tu je tek bio car, svoj na svome, da maltretira, ismeva, potkazuje, jer može i jer zna da konsekvence za njega ne postoje. Elem, koja god škola da je bila u pitanju, nastavnici su se prosto utrkivali, što iz dodvoravanja, što iz straha ko će se kao bolji pedagog dokazati. On je birao i klasifikovao sa kim će se družiti i ko uopšte sme da je u njegovoj blizini, on nikada nije bio biran, jer je naučen da je to ispod svake časti. Hm, čega?
Kao đak generacije upisuje se u stranu školu, jer čedo mamino nije sasvim sazrelo za beli svet. Bahati se, remeti nastavu, sada već uveliko i profesore proziva, jer zna da ih ima u šaci. Šta god da profesorima zatreba tata i mama će rešiti, isto kao što će im skupo biti naplaćeno ako njihovo čedo samo popreko pogledaju. Kombincija afiniteta i znanja iz kuće uticaće na sledeće izbore. Da li će krenuti samo da duva i opija se ili će krenuti sa skupljim drogama i novim dokazivanjima. Roditelji, po pravilu, problem neće uvideti, jer se tinejdžer samo malo zabavlja. Menjaće devojke kad mu se prohte, voziće ih skupim kolima, fotografisati u nepristojinim pozama, kao dokaz njihove ljubavi, a onda će ih, kada mu više ne budu zanimljive, ucenjivati i držati u šaci tim istim snimcima i fotografijama za šta mu već bude bilo potrebno. I tako završi on i srednju školu, među najboljima, ali mu se nikako ne polaže prijemni za fakultet, jer je ipak zarad podanika svojih, pardon društva odlučio da ovde i studira.
Zar da ste ti milo božansko biće naše, u koje smo toliko ulagali, još i oko upisa na fakultet brineš, pa, ne ide?! Pomoći će tebi tvoj tatica, kome ću, ako ne tebi svetinjo moja? Ovde malo ubrzavamo, jer je jasno kao dan, da je bog diplomirao pre roka, upisao i sa uspehom završio master studije i odlazi na doktorske u inostranstvo. E, tu da ne izostavim, jesu se dobrano roditelji trudili da im dete strani jezik savlada, menjajući profesore na nedeljnom nivou, mada se i tu dalo šta u blažoj formi postići. Zamalo da se bog nehde preko pomuči, kada tada nađe način da bude glavni donator i sponzor i eto ti doktora medicinskih nauka, naočitog, bogatog, svestranog, sveta proputovao. Onim ortacima sa kojima je zadržao uzročno posledični odnos, ja tebi učinim, ti meni vratiš, oduživao se zabavama u vilama sa bazenima, jer tako danas doktori mogu.
Oženio je pravu boginju, sa svim veštačkim što je moglo da se udene u sebe, pa to prosto ne znaš jesu li joj usta punija, poprsje poželjnije, nokti dijamantima ukrašeni, sa najprirodnijim obravama što je svet video. Varaju se međusobno, decu rađaju jer žele potomstvo, silno mu se raduju. Pare se gomilaju, putuje se i baškari, odradi doktor po koju intervenciju, jer on radi samo za proverenu klijentelu i hop i za ambasadora ga rodna gruda predlaže. Hoće čovek i to da proba i dobro pliva među svetskom elitom, veze sa najjačima su mu odavno neraskidive.
Dođe vreme da se i on povuče, da se malo unucima divi, koje su njegovi bogići dobili iz isto tako ispunjenih brakova kao što je njegov bio. A kada se skupe u velelepnoj vili kraj kamina, svi sa setom pričaju kakve je on poslove sklapao, koliko je dobrobiti svojoj zemlji učinio i da će još mnogo proći dok se takav kadar ne izrodi. Onda pogleda u svog sina i svoju kćer i bude mu lakše. Znao je za koga stvara i prosto ga toplina obuzima kada posnosno predstavlja svoje naslednike.
Naslednici bogovske loze, dobro nam došli i još bolje nam se primili!
Оставите одговор