Mama, bravo i hvala!!!

Pobedila si! Biće kako si ti želela, kako si zamišljala, kome si se molila i zahvaljivala. Bravo, mama! Sto puta bravo!

Razna si iskušenja doživljavala, sa sobom, nama, našim tatom, tvojom mamom i opet sa sobom, da bi ustala i dokazala da si i od pada jača! Pada koji si po ko zna koji put htela da sakriješ od nas i zaštitiš nas, jer si verovatno osećala da je i pad nemoćan pred tobom. Nadam se da sam danas bar delimično uspela da ti pokažem ljubav i zahvalnost, za SVE.

Zahvalnost što si me rodila. Zahvalnost što si se mnome bavila, suštinski. Zahvalnost što si moje breme delila na pola i uvek sebi uzimala veći deo. Zahvalnost, što iako previše analiziraš i brineš, ti pokazuješ delima svoju ljubav bati, tati, devojčicama, zetu, rodbini i meni. Stalo ti je, istinski voliš i to pokazuješ.. Najlepše u svim ovim odnosima je što sve lepše voliš sebe.

Od tebe učim koliko je blagotvorno biti zahvalan na svim odnosima i koliko nas oni jačaju, oplemenjuju. Ti me učiš delotvornosti praštanja, čak i kada sam gruba prema tebi. Ti mene razumeš i onda kada sama sebi nisam jasna i najjače do sada sam osetila da je došlo vreme da ti stostruko, sa zadovoljstvom, uzvratim i probam da budem još bolja.

Možda će nekome ovo pisanje izgledati konfuzno, možda nekome, ali ne i tebi. Ti najbolje slušaš, ti najbolje čuješ, ti najtananije osetiš. E, tu bih volela da zastanem i probam da ti objasnim, ili bar kažem da bih volela da manje osećeš i da svoje senzore za druge malo odmoriš, a da mnogo više ugađaš sebi i isključivo sebi, da napokon možemo da ti damo drugačiji nadimak od onog opšte poznatog, Brigana.

Da radiš šta tebi prija, da još češće odlaziš u pozorište i druženje sa prijateljicama, da redovno šetaš oko Ade i Košutnjaka, da manje ispunjavaš moje želje i želje drugih, da fokus tvoj budeš ti!

Želim ti da, kao rodjenoj pobednici, od danas budeš više svoj saveznik, svoj najbolji prijatelj, snaga i oslonac. Odluka. Volja. Stvarnost. Ti, sada i ovde. Baš kakva jesi i još jača sebi i najviše sebi, najdivnija majko moja. Kao što si nas savetovala, bodrila , verovala, noću ustajala, tešila, hrabrila. Kao što si nas učila da naša sreća u mnogome zavisi od nas samih, tako isto primeni na sebe, još bolje, istrajnije i odlučnije, a ti znaš da ćemo biti tvoja najvernija podrška i više od toga.

Srećna sam što sam i ovu tebe danas upoznala i sa tobom delila radost, spokoj i lepotu života, carice moja! Kako si samo zabavna bila sa svojim potpitanjima, a istovremeno mirnoćom i sigurnošću da radiš pravu stvar za sebe. Plus tu je sa nama bila zarad tebe ona koju beskrajno ceniš, kao što je bila uz tvoju mamu.

Još za kraj, samo ovog pisanja kraj. Više puta si mi ponovila da je tvoja blagost što imaš mene za ćerku. Meni je čast što si baš ti moja mama.