Možemo da se bavimo malima, misleći na decu, kako odrastaju i postaju veliki, zreliji, a možemo i kompleksima, onih koji misle da su mnogo važni i veliki, jer imaju neka funkcijska zaduženja, a mnogo su mali. Neopisivo!
Lepše mi je da pišem o deci, a evo i razloga. Deca umeju da grle, bez ustezanja i proračuna, da kažu kako se osećaju i time poboljšaju međusobne odnose. Deca pričaju istinu, bez uvijanja u neku ambalažu, deca govore, osim ako nisu previše stidljiva ili uplašena, direktno. Tek kada porastu deca počinju da liče na one od kojih uče. Liče i ranije, ali u početku nevinije, a kasnije postaju naše ogledalo, pa pričaju iza leđa, podsmevaju se, zadirkuju, jer ih niko nije opomenuo da tako ne treba. A i zašto bi, kada odrasli i sami to već rade?
Ja baš imam sreće, sve neka divna deca oko mene. Deca mojih prijatelja, poznanika, većina dece iz škole, izuzeci su pomenuti u nekom drugom tekstu, dobro i moja deca, sva moja deca, a posebnu nagradu sam dobila u paketu zvanom grupa. Grupa, koja nas čini ponosnima, G. i mene, je grupa sa kojom se družim i imam čast da budem svedok njihovog odrastanja i sazrevanja. Kakva deca! Opet je Univerzum bio blagonaklon prema meni.
Kakav divan osećaj kada idete na posao kao na druženje, kada jedva čekate da vidite one sa kojima neposredno radite. Pa, onda kada odete na odmor, pišete poruke da čujete kako su deca i kako se snašao neko drugi sa njima, da li ih je dovoljno dobro razumeo? Kako tek prepričati doživljaj nedostajanja, kada niste sa njima, jer su tako posebni?
Volim decu, volim ljude, volim život i čitav svet, časna reč. Mnogo verujem svima i volim što je tako, jer to govori o meni, mada ponekada opravda i moje nadimke prženica, dr primarijus, hepo kockica, hollywood, a to već znate, često me i pređete. Navodno pređete, jer ovde pominjem samo dobronamerne ljude, oni kada me „pređu“ uživaju u tome, jednako koliko i ja. Ja prosto odmah poverujem, tek kasnije se udubljujem.
Da još malo objasnim odnos mali-veliki. Imala sam to zadovoljstvo da upoznam nekolicinu, zaista velikih ljudi, koji su što je veći uspeh iza njih i pred njima, prijatniji za upoznavanje i voljenje. Te veličine, merene mojim aršinima, su, baš kao i deca, neprocenjivo blago u mom životu. Interesantno, što su uspešniji, to su prijemčiviji za druženje i obrnuto. Što su kompleksašniji, novi termin, sve su nadobudni i nedodirljiviji.
Slavim život i volim, obožavam, što imam privilegiju da ga živim.
Оставите одговор