Категорија: Uncategorized

Da te volim i da si mrva, iako ne prva, vrlo značajna. Volela sam te u stomaku, ne baš uvek jako, jer sam bila ljuta, bar stotinu puta, koliko me širiš i moje je telo vapilo za mirom. Nemirna moja, i ne samo moja, odakle je nastalo pravo da mi životom vladaš? Još i tada…

Jednom je neko pitao nekoga, U čemu si ti najbolji? Šta je ono što najbolje umeš da radiš? Ja sam se  i tada pitala, a bogami i sada. Šta ja najbolje znam da radim? Tada nisam znala, danas sam malo bliže odgovoru. Nesuđena glumica i tv prezenterka, malo više glumica. Bilo je svojevremeno ozbiljnih priznanja…

Razgovaramo sinoć  sa veoma dobrim prijateljima o odlasku odavde. Oni imaju neke vizije. Bez sumnje, uspeće. Toliko su puta uspevali i opet idu dalje, kosmopolite za poželeti. Nadoveže se na trenutni odlazak i priča o konačanom odlasku, negde gde se već ide, kada se izdišemo ovog zemaljskog vazduha. Interesantno je bilo slušati naša nagađanja i…

Juče su me prepala određena saznanja, a nije da nisam čula za slična. Znam da postoji dilovanje droge pred školama, samo sam nekako mislila da se to dešava tamo negde. Pričala sam i mom detetu o tome, upućena je koliko je u stanju da prihvati i razume. Jedna draga drugarica je sa mnom podelila saznanje…

Ova nedelja se zove dečija nedelja i tim povodom je organizovano mnogo aktivnosti na tu temu. Svedok sam i učesnik dešavanja u vrtiću, gde roditelji svakodnevno dolaze na druženje. I znate šta, nikada mi nije bilo lepše. Sve neki fini, zainteresovani ljudi za svoju decu. Menjali su smene na poslu, rizikovali dečje burne reakcije pri…

Srela sam Vladu, bio je sa mlađim detetom na Balkan tube festu. Starije je bilo sa svojim društvom. I nas dve drugarice, moja Saška i ja. To je od nas poznatih, a bilo je još roditelja na ovom događaju. Ko ima mlađu decu, mislim ispod trećeg razreda da je neka granica ili pak stariju od…

Bio je neki srednji dan, kao da pamtim, jer sam imala šest,a moj brat četiri godine. Bili smo u patofnama i ispred zgrade smo sami dočekali mamu. Dovoljno za početak priče. Ja sam kratko vreme išla u vrtić, čini mi se kao danas predškolci, godinu dana ili možda malo više.  Do tada nas je čuvala…

Pišem ti pišem, da mi fališ i da te često viđam ispred tvoje izmišljene bašte. Kako okopavaš, sređuješ i mnogo mi se raduješ kad me vidiš. Kad uđem u tvoju sobu, sve je tu i ti si tu. Čujem svaku tvoju reč, osećam tvoj dodir i uživam u tvojoj mirišljavoj, mekanoj koži. Uvek me prvo…

Danas sam imala prilike da sa prijatnim sagovornicima pričam o bontonu. O lepom ponašanju, o prihvatljivim oblicima ponašanja. Da ne zazvučim kao neka starovremenska gospođa, ipak mi se čini  da velika većina zna šta je lepo. Pod lepim mislim isključivo na manire i pristojnost, jer sve drugo je stvar ukusa. Bez nekog reda, navešću primere,…

Epa, spojeno pišem, nego kako, jer  lepo sam vam ispala mama koza. Sad znam i da mekećem. Sve ono što učim, tj prenosim mojim roditeljima i njihovoj deci, zamalo da padne u vodu. Zbog jedne kozje reakcije. Došlo vreme, a ko kaže da jeste, da se dete upiše u muzičku školu. Zna se, jezik, muzika…