Категорија: Uncategorized

Dragi moji svi, koji čitate, u fazi sam pisanja pisama ili zapisa iz glave, duše, srca…Kome ovo nije blisko, nemoj posle nisam rekla. Moj tata sa ponosom ističe da je rođen u selu, istom onom odakle je hajduk Stanko, kao jedanaestogodišnjak je otišao u veliki grad da uči gimnaziju, a posle u metropolu na fakultet.…

Šta bih radila da imam samo šest meseci da uradim ono što mi je najvažnije i srcu najdraže? Jer nakon tih šest meseci odlazim na selo i osamljujem se, na primer. Kao da je to uopšte deo mene, ali treba da postoji neki razlog za pomenutih baš šest meseci. Ponekada sam se pitala, a sada…

Znam da od goreg ima gore, tako u narodu kažu, znam da i od boljeg ima bolje. Znam i da je svako bolje i loše za sebe takvo i da je suludo porediti, a ipak možemo nekada i na drugim primerima da uvidimo naše dobro i ono što bi trebalo popraviti ili prihvatiti, kako bismo…

Noćas sam sanjala malu Vanu. Puno slatkih događaja sam videla, kao mali film da se odigrava, uz pomalo zbunjujući osećaj da se radi o nekom drugom. U prvoj rečenici se možda da naslutiti da može i patetični ton da se provuče, mada bih ga ja pre nazvala sentimentalnim, pa, da znate. Mnogo sam mala, imam…

Oj, petku moj voljeni! Dobro mi došao, radovala sam ti se duuuugo. Borite se ti i subota za omiljeni dan u mojoj glavi. A volim vas kao da trajete troduplo više od stvarnog trajanja. Hvala na magiji, čarobni dani moji! Onda ćemo malo o magiji, ljubavi, upornosti, čudima i opet o ljubavi. Prvo izveštaj kratak.…

Od danas promene. Tekstove pišem danju, jer od jedanaest uveče spavam. Deci sve spremam do kupanja, šta ne stignem, stići će se već. Yoga se vraća u moj život, hvala joj što me je strpljivo čekala. Telefonske razgovore smanjujem, prijatelje pozivam konkretno da dođu tada i tada. Umorila sam se, pomalo i iscrpela, tako da…

Dolazim na sastanak sa nekom slatkom tremom u stomaku. Treba da se nađem sa dragom prijateljicom i njenim drugaricama, a njih tri zajedno organizuju jedan novi festival. Imam pomenutu tremu, jer imam neka nadanja, a ne znam da li sam dorasla zadatku. Tako uđem u klub, upoznamo se i fino počnem da pijem čaj koji…

Zadovoljna  sam  činjenicom da se neko trudi da poboljša situaciju u državnim vrtićima, saastancima, aktivima, seminarima, razmenjivanjem iskustava… Neprijatno se osećam koliko je većinu pomenutih sadržaja teško, gotovo nemoguće realizovati, usled prilično nerešivih problema. Svi smo upoznati sa stanjima u kojima se vrtići nalaze, gde nije dovoljni jedno higijensko krečenje, već kompletno renoviranje. Novca za…

Koliko mislite da ćemo da trajemo, jesmo li probali da napravimo neki plan? U redu je da imamo želje, a da li se one onda tiču isključivo nas ili mislimo i na druge? Znate da ima onih koji žele samo jedno. Život! Kolike je veličine vaga koja odlučuje da li je život naš važniji od…

Iskustvo jedan, idem tako ulicom i svaka „mama“ sam ja. Svako dete zove baš mene i tako nekoliko godina. Onda se detetovim odrastanjem promeni i njena boja glasa, znam da ne zovu mene  silna deca koja govore „mama“. Iskustvo dva, svaki plač je moje bebe plač, iako ona spava ili se igra negde u stanu,…