Pismo vilama

Drage moje dobre vile…

Pisem vam zajednicko pismo, jer mi je tako lakse, zurim da odigram jos jednom LJUBAV JE…

Moji mama i tata stalno ponavljaju kako sam imala srece da imam tako carobne vaspitacice, a ja im kazem kako sam i sama takva, pa valjda nije slucajno sto sam pripala bas vama, a vi mom srcu. A i mama stalno prica D. da U REALNOSTI NEMA SLUCAJNOSTI!

Bila sam najglasnija beba u porodilistu sa svojih 2500kg, svi su se cudili toj jacini i intezitetu glasa. Vi i ne znate da su me zarad visokih tonova prvo zvali Marija Kalas, a poslednjih godinu dana, zarad mog stva, ni manje ni vise, vec Milutin Mrkonjic!
Jos od prvih dana mog boravka u vrticu, kada je mama po malo ostajala sa mnom, nekako mi je bilo prijatno u sobi sa vama. Uvek ste bile nezne i mazile me. Kada je mama pocela da izlazi iz sobe, sve vise sam se osecala slobodno, jer sam vam verovala. Znate, veoma radosno sam ujutro odlazila u vrtic, kao sto sam radosno isla kuci, valjda bas kako treba.

Naucila sam samostalno da perem ruke, koristim toalet i ponasam se pristojno za stolom. Naucila sam da stedim vodu za dobrobit planete…
Negde na pocetku druge godine naseg druzenja, dogovorile smo se da sve imamo po dva imena, kako bismo bile ravnopravne i ja vas od tada tako zovem i van vrtica, M.M., B.l. i J.p.

M.M., malo mi pomazu roditelji da se izrazim, je uvek mudro postupala sa drugarima i sa mnom, sa pregrst znanja, sarma i harizme. Ona kade kaze „I., ne!“, ja se ne ljutim, to je M., ona je u pravu, jer ZNA! Moja bajka kaze da M. ima radoznalo vragolaste oci i meni se to bas dopada. A kada me stavi u krilo, tad se topim, pa imam i dokaz tog zadovoljstva na fotografiji. Pitale ste nas u koga zelimo da se maskiramo i ja sam znala da cu biti lopta. M. se smejala i rekla da sam bas uporna, a ja imam uspomenu kako ja~lopta sedim u najudobnijim krilima.
M. je jedan dan pitala tatu i mamu, „Halo, halo, jeste li spremni da dete skine pelene, I. jeste…“. Sutradan je sve vec bilo reseno, uz sve M. sugestije, „Izbacite bodyje, samo potkosulje i gacice“ i sve je bilo zavrseno u par reci i postupaka, jer ona ZNA i VOLI!

B.l. je moja neznica, ona zna da me mazi i ~zafukava~, a ja se smejem i uzivam. Ona kaze mojim roditeljima sta sam radila tog dana i sta god da kaze, oni su zadovoljni, tako da mislim da sam se lepo ponasala, osim kada nisam, hi, hi, hi!
B. je hrabrila mamu „kako cu se sigurno navici na ~vutic~ i da ne brine“, a ja uopste nisam brinula cim sam upoznala B. B. UME i VOLI!

I M. i B. smo malo cesce zvali, a kada nesto nisu bili sigurni, moji roditelji bi govorili, „Pitacemo M. i B..“
B. me ceskala i pricala nezne reci, sa B. sam volela da skacem i djuskam. B. me uvek utesi, ima resenje i zasmejva me.

Tako su moje tri dobre vile pricale o meni kao o saradljivoj devojcici i kada dodju studenti kazu “ Idite do I., ona saradjuje.“; a nasle su i resenje za moje potrebe za plakanjem i vikanjem(J. je bila svedok takvog ponasanja na ulici), „I., u kupatilu se place, ovde smo dosli da se igramo, ucimo i smejemo.“

A onda se pojavila J.p…. Vec dugo sam kuci dolazila sa najmodernijim frizurama i veoma je interesovalo moje roditelje kome dozvoljavam da mi ~petlja~ sa kosom, kada oni nisu uspevali. To je bila J. Ona me je ocarala svojom toplinom i paznjom, stalno mi je smisljala nove nadimke i pravila mi najbolje siz frizure.
Nekako je znala lepo da me uzme u narucje, kao da je vec i sama mama. J. NEGUJE i VOLI!

Moje voljene vile, toliko sam toga naucila, spoznala i saznala zahvaljujuci vama. Ucile ste me lepom ponasanju, prvim oblicima drugarstva i deljenja, to mi jos uvek teze ide, pesmicama, recitacijama, sarenolikom koreografijama…

Ja sam mala, pa najbolje sto umem da kazem je HVALA! Ali bas VELIKO HVALA! I jos jednom hvala sto smo se srele na putu mog odrastanja.

Voli vas, voli, neopisivo, vasa I.A., sarmantna brbljivica!!!(Vole vas i D. i tata i mama i bajka i deda i drugi baka i deka i svi koji znaju koliko ste me cinile srecnom.)

P.S. Drago mi je i da se moja prva tuca, kada je vec do nje doslo, desila upravo pred vama, jer vi me poznajete…

 

Leave a Comment