Baš je lep ovaj život naš

Što više razmišljam o nama samima i našim raspoloženjima, sve sam sigurnija da sami biramo kako ćemo da se osećamo u datim okolnostima. Dozvoljeno je i da nas boli i da patimo, ali želimo li da podvučemo crtu i vidimo šta je dobro u čitavoj priči za nas, to već mi kreiramo.

Moje detinjstvo je iz onoga što mi je ostalo u sećanju, bilo ispunjeno ljubavlju i radošću. Možda je nedostajalo više glasnog smejanja, ali i tome se učimo, ako hoćemo. Devojaštvo mi je bilo turbulentno, i odnosi u porodici su tražili pravi način da se iskažu. Sa mojim sazrevanjem i pogledi na lepo su mi se menjali. Lepe misli, pristojne reči, zdravi odnosi, postali su mi najvažniji, iako volim i materijalno opipljivo, jer to nikako ne isključuje jedno drugo.

Moja priča kaže da je bilo trenutaka da sam želelala da imam koliko hoću mleka za telo i da ga tapkam i mackam koliko želim, a nisam ga imala. Imala saam ga dozirano. Danas imam nekoliko mleka za telo, a tek od pre neki dan učim kako se isto i nanosi. Nežno, masirajući se, a ne samo da bih kožu natopila i gotovo. Još uvek mi je to strano, mada sve više osećam lepotu u istinskom kontaktu sa sobom. Isto je bilo i sa spavanjem, druženjima, hranom. Sve mi se nekako podrazumevalo, veoma malo sam pridavala pažnje suštinski važnim stvarima. Volela sam ljude i ranije, ali sam slabije znala da uživam u tim odnosima.

Patila sam i što nemamo više novca, kako bih mogla svake godine na more ili i dalje od toga. Sada možemo sebi da priuštimo neka lepa putovanja i da li su me ona jedina ispunila? Nisu. Ispunili su me odnosi sa ljudima i upoznavanje sebe, a putovanja su se dešavala kao neka slatka nagrada. I baš mi se sviđa da je tako. Radim neke dobre stvari za sebe i one do kojih mi je stalo, a onda odem da upoznam neke druge ljude i drugačije odnose.

Nisam umela da se mazim i nisam davala nikome da me poljubi. Dodiri su mi bili teški i znate šta, počelo je u mojoj glavi da se menja sve to. Dozvolila sam sebi da sam bila takva, a da sada želim bolju mene. Meni je mnogo pomogla Tajna i sve kasnije nadogradnje u vidu knjiga, predavanja, učenja i novih odnosa sa ljudima. Najviše mi je pomogao u otapanju leda i prihvatanju sebe, onaj sa kojim život delim, neka drugačija iskustva, teško opisiva rečima, usledila su rođenjem naših ćerki. Starija je bila izazov, jer je toliko bila stegnuta, baš kao i ja. Još uvek se otapamo zajedno i dobro nam ide. Poslednji u nizu bisera jeste mlađa ćerka, koja ima potrebu da grli, ljubi, tepa i mazi se. Koliko voli da daje, toliko joj i prija da dobija. I shvatim da sam baš dosta napredovala, jer sam danas u društvu poznata grlačica, ne može baš ovako da se kaže, ali nema veze. A poznato je kakva se razmena endorfina dobija zagrljajem. Zato grlim uvek i od srca.

Umem da lupim glupost, umem neodmereno i netaktično da kažem, ali ne prihvatam to kao neminovnost. Ok, ja umem da budem takva, ali umem i bolje i zahvalna sam svima što su imali strpljenja sa mnom. Pretpostavljam da smo svi imali situacije kada smo voljene povredili i kada je bolelo i njih i nas. Šta onda može da se uradi po tom pitanju? Mislim da je jednostavno, ako ima ljubavi i volje da se situacije i greške menjaju, a ja sam ih imala sijaset i imaću ih. S tim da osećam veliki boljitak u odnosima, jer ako se naljutim, želim brzo da se odljutim, ako je vredno. Ako povredim, stalo mi je da ispravim i takvu energiju dobijam i od okoline. Ja sam bila mrgud, sklona depresivnim mislima, crnjak u najavi. Moji svi dragi kažu da se osećaju prijatno u mom društvu i doživljavaju me kao vedru. Kada sam dosadna, oni koji me vole, nađu prave reči da mi to stave do znanja. Umem sada i ja da skratim razgovor u prazno, a da to ne bude grubi, ranije sam slušila do tačke ceđenja.

Baš je lep ovaj život naš, kad umeš da primiš i da daš.