Dragi moj dnevniče, danas ću ti pisati kraće nego inače. Bilo je divnih sadržaja, ali sam ti se nešto umorila.
Dan je počeo fino i onda iznenadno lupanje vratima, od strane Šmizle, a obzirom da je njen tata juče radio petnaestak sati, treska je bila vrlo neprijatno buđenje za njega. I tako je ona krenula da se na pundravce vadi, da je oni teraju da se ružno ponaša. U svakom slučaju obeležila je početak dana.
Onda smo malo išli u pozorište i predstava se samo meni dopala, njih troje kažu da je moglo mnogo bolje. Ipak, važno je bilo da smo zajedno. Kikiriki je učila i otrčala na probu, opet! Šmizla se nudila da usisava stan, da rasprema po kući, kako bi pokazala da nema više „besnoću, samo ljubav“. Dali smo joj šansu i počeo je dan da nam se svima smeši.
Veče smo završili u restoranu, da svi četvoro proslavimo našu nedavnu godišnjicu braka. Opet je počelo malo napeto, samo je sada brzo smeh prevladao i baš smo super jeli i super se zabavljali. Naravno, pao je i selfie, na kome se i muž moj smeje, aleluja. Ubrzali smo pripreme za krevet i taman da smo sami, setim se nekog nedovršenog pisanija za posao. Ok, on će da kuva kukuruz, naše omiljene purenjake ustvari, a ja ću da radim. Nema veze, ionako smo celi dan svi zajedno, što je u poslednje vreme pravi bingo.
Sada se iskreno nadam da ću lepo spavati, dobri moj dnevniče. Pronalazim lepotu u kvalitetnom snu i zato ću te pozdraviti.
Volim te, volim i ljubim, dnevniče mili.
Vana, sedamnaest godina. Danas je nedelja, dragi dnevniče. Klasika, imali smo zajednički ručak, svi smo nešto pričali za stolom. Mama i tata su nas ceo dan terali da učimo, kao da je to jedino važno? Uveče je M. potrošio svu vodu, pa sam dugo čekala na svoj red. Sutra škola, aaaaa, kako brzo prođe vikend. Pisaću ti sutra više obećavam. Ti si moja najveća uteha, dragi dnevniče!
Оставите одговор