Moje Jelene dve

Imam u svom životu tu sreću i blago da sam okružena Jelenama. Lično ih imama šest. Sve čarobnice. U ovom pisanju ispričaću vam priču o  dve Jelene,  njihovim porodicama, odlukama… Pre nego što krenemo na putovanje sa Jelenama,  možda mali dodatak,   po mom viđenju u pitanju su  skladne porodice o kojima volim da pišem, slušam, od kojih učim i koje navodim za primer dobre prakse.

Veoma malo ličnih detalja ću izneti, jer nisam baš sigurna koliko bi voleli da ih hvalim, a ovako mogu da pišem kao o nekim imaginarnim likovima, osim što oni stvarno postoje. I znate šta je ključ njhovog opstanka? Ljubav, pre svega, a onda beskrajno uvažavanje potreba partnera. Ti se parovi dogovaraju, razgovaraju, sukobljavaju i uvek nalaze rešenje, jer žele da ga nađu. Imperativ im je zadovoljstvo i smeh. Veoma su duhoviti i jedni i drugi i mi uvek veliku sreću nosimo sa sobom nakon druženja sa njima. Oni su odlučili, da žele da im bude lepo, gde god da su, a bilo je ispita i poteškoća, razdvajanja zarad posla i uvek još lepšeg spajanja.

Njihova su im deca važna i decom se bave, što nikako ne znači da su im deca centar sveta. Centar je porodica i potrebe svakog člana unutar zajednice. Kosmopolite su i veoma širokih vidika. Vole svet i rado mu se odazivaju, još ga veselije primaju u svoje domove. Kod njih ne postoji isključivost, uvek se situacije razmatraju sa više frontova.

Jelene znam dugo i baš dugo. Jelenu plave kose imam za prijatelja duže od decenije, a Jelenu kose boje čokolade iz detinjstva. Jelena shau je moj guru. Vodič kroz život, glas za hrabrost, kad moj zataji. Od nje sam učila o operi, ponavljala gradivo bontona, gradila stil u oblačenju. Baš pre par nedelja kada se dešavalo neko snimanje, nju i samo nju sam želela da čujem po pitanju dobitne odevne kombinacije. Jer, ona tako ume sa bojama i materijalima, da ja dilemu nemam koga da pitam za savet. Jelena je beskrajno duhovita, njeni fazoni se prepričavaju u našoj kući, kao i šale o kafi i rakiji, koje izgovara njen muž i njihova isto tako duhovita deca. Kada budete hteli da čujete šta je pravo padanje šećera i potreba za istim, njima da se obratite. Moja Jelena retko zove i malo je zaboravna po pitanju datuma i super stvar što je zbog toga volim još više. Bez preterivanja kažem da obožavam da čitam ono što ona čita, jer onda i ja učim. Saveti su joj kratki i veoma koncizni. Jedan takav mi je mir zadržao u kući, a bila sam kao bez pameti da uradim baš kako ja hoću. Onda me moj milkinis zagrli i kaže, Biće ti žao ako to budeš rekla, zamisli sve za par godina… Jesam li već pomenula da ona ne savetuje, ona uljudno odgovara ako se za isti pita i meni je to baš falilo u početku, a onda sam shvatila magiju nesavetovanja. Moja mudrica prati i kaže kada joj zatražim. Neprocenjivo!

Jelena flegma, lako ćemo, pomalo liči na shau Jelenu. Takođe je veoma duhovita, pasija joj je da se uključi na pola razgovora, jer je pre toga u druženju malo na lazy bagu dremnula. Tada kreću suze koje izaziva svojim izjavama. Od nje je trebalo da se naučim mirnoći, malo teže je išlo, mada, ko zna kako bi se situacija po mene odvijala, da nije bilo nje. Uspela je bar malo. Najviše mi je u životu značila njena podrška tokom srednje škole, jer je u određenim momentima bila jedina koja je verovala da mogu bolje. Putovale smo krišom, dobijale vaške javno. Naš preporod kreće sa najavom njenog venčanja. Kao da kreće naš novi film, koji traje i traje. Imam sreću da i ona retko zove, samo za razliku od shau Jelene, ona ni kasnije ne odgovori na poziv. Napravimo šifru i tada zna da je važno da se javi. Zato već dugo unazad sve dogovore oko viđenja dogovaramo njen muž i ja, jer se i moj teško javlja na telefon. Njeni su pokreti uvek nežni i veoma suptilni, mada emocija vrca u svakom dodiru i reči. Kad mi ona kaže, Vanjuška moja, ja se lepo uvek topim, ali stvarno.

Muževi mojih Jelena su carevi, zabavni, pametni, drugačiji. Oho, baš, baš. Svi ih porodično mnogo volimo i opet prvenstveno zarad ljudskosti ogromne i duhovitosti do bola u stomaku. Ni u mašti nisam mogla da pretopstavim da će se i muževi naši odlično razumeti, bilo u ćutanju i gledanju sportskog prenosa, šalama, šalama, kao ni u razgovorima, ponekada neozbiljnim, ponekada od suštinskog značaja. Čisto blago. Jagodica na torti su odnosi naše dece. Rečju, fantastični, iako se ne viđamo preterano često. Obe moje ćerke znaju sa kim im odgovara da provode vreme i desila se sjajna prirodna podela među decom. Jedna je bila u ulozi  najbolje drugarice u životuuuu, što nam je jedan od omiljenih citata.

I tako…zašto baš njih dve i te njihove divne porodice pominjem? Bilo bi u redu da podelim novosti… Obe su odlučile da odu odavde. Idu ka nekom sjajnijem suncu i manje mračnim oblacima. Svedok sam da su se silno trudile da ostanu i borile se kao lavice. Svedok sam njihovog predanog rada, učenja, nadograđivanja. Svedok sam ozbiljne borbe ovih dveju porodica. Bila sam neopisivo srećna i tužna kada su mi saopštavale svoje odluke. Srećna, jer znam da rade NAJBOLJE! Tužna jer odlaze.

Posebno me dotukla konstatacija starije ćerke, Mama, svi nam odlaze! Obećaj mi da ćemo se viđati. Obećala sam!

 

Leave a Comment