Zahvalna

Zahvalna sam što sam se jutros probudila sa skrivenim osmejkom, iako je tek prošlo šest ujutro. Zahvalna sam što su me na podu dočekali moj kamen i lutkica, kojima prvo kažem hvala.

Zahvalna sam krenula na posao, jer me tamo čekaju deca koju volim, pre toga osvrnuvši se po sobama gde spavaju moji najmilji. Samo njih dok gledam kako spavaju, zahvalnosti milion je malo. Vrlo rado bih izljubila sve njih, samo neki na poljubac reaguju momentalnim buđenjem, pre vremena.

Onda sam pretrčala ulicu na crveno i znala sam da to nije dobro, jer sam sa tim prestala dve hiljade četvrte godine, pa mi je nekako prirodno bilo što vozač nije hteo  da mi otvori vrata, jer to nije trebalo da bude moj autobus, iako je još uvek bio na stanici, a ja ga sebi u bradu propisano ispsovala. Sledeći autobus  je bio udobniji za mene.

Zahvalna sam na odnosima sa najbližima, koji konstantno evoluiraju ili se samo menjaju. Zahvalna na NJEMU, jer ga imam, jer se imamo i čuvamo. Zahvalna na KIKIRIKIJU što imam čast da sam joj mama, koja trenutno smara, a ipak sa njom deli deljivo. Zahvalna na ŠMIZLI, što me uči da budem bolja i istrajnija osoba i što imam sreću da baš nju volim.

Zahvalna sam na BRATU, najboljem na svetu. Malo govori, a puno kaže, što sa njim upoznajem svet.

Zahvalna sam na MAMI i TATI što uspevamo i uspevamo da budemo ljudi koji se vole, uvažavaju, druže i poštuju potrebe druge strane.

Sa svima njima umem da se posvađam, ranije ihaj jako, sada odmerenije, jer mi ljutnja traje minut do dva, pa čekam da i njih prođe. Prepiremo se, usaglašavamo, ne slažemo, razumemo i ne razumemo i uvek na kraju nalazimo rešenje, jer tako hoćemo. Na tome sam veoma zahvalna.

Zahvalna sam što sam imala podršku roditelja u školovanj i lutanju. Zahvalna sam što me gluma zaobišla, a deca pronašla. Zahvalna sam na školi novinarstava i dobroj dikciji, kao i poznanstvima tamo stečenim. Zahvalna sam što sam radila jedno vreme za izvesnu gospođu deset sati dnevno, za sto maraka, jer mi je to iskustvo pomoglo da shvatim šta sigurno u životu neću raditi i kakve ću ljude izbegavati.

Zahvalna sam na svim pročitanim knjigama, kako onih iz kojih sam učila, tako i onih koje su mi samo ubrzavale protok vremena. U ime knjiga jednu izdvajam i biće zauvek ispod moga jastuka. Tajna je moja vodilja i savršeno mi je svejedno što je mnogi smatraju nedoraslom ozbiljnijem štivu. Hvala mami i sestri što su me od malena upućivale na knjige.

Zahvalna sam, o veoma sam zahvalna, na svim odgledanim filmovima. Baš volim što mi je u moru kvalitetnih i cenjenih autora, čije sam filmove odgledala, prva asocijacija na milinu oko srca film Notebook, bajka, a stvarna. Svaki put se obradujem ponovnom susretu Noah  i Allie, znam sve replike napamet.

Zahvalna sam na prijateljima i kumovima, to sa velikim pijetetom izjavljujem. Uvek, baš uvek smo tu jedni za druge, čak i kada se čini da ne ide, ide, jer je i to stvar svesnog, zrelog izbora i volje. Zahvalna sam što vole moju energiju i što mi ukazuju na greške, što nisu sujetni i što se baš mnogo smejemo. Kada dođe vreme da se tešimo i plačemo, mi se nakon utehe, koliko god ona trajala, ponovo radujemo, jer i oni, baš kao i ja, vole život svoj i u njemu najslađe trenutke.

Zahvalna sam na familji iz koje sam potekla, koreni mi potiču iz mesta dva hajduka. Koliko god da su se odnosi u familiji menjali, zahvalna sam na svima njima, jer eto tu sam i ja. Familji svako dobro, bili mi zajedno ili ne.

Zahvalna sam na putovanjima, putovanjima, putovanjima. Radujem se novim susretima i upoznavanjima ljudi, različitosti, lepote ovozemaljske. Zahvala sam odavde do Portugalije kada god letim avionom, jer je to moja iskrena pasija. Zahvalna sam na New Yorku i dosanjanom snu da uživo vidim legendu i nezvaničnog bliskog člana, gospodina Rober De Nira.

Zahvalna sam na udobnom dušeku i jastuku, toplom pokrivaču, jer sam zimljiva. Zahvalna sam što imam dovoljno u frižideru. Zahvalna sam mužu mom koji nam je veoma dugoooo smišljao najidealniju kuhinju na svetu i baš je takva ispala, te se zato i ne žalim što imamo prastari trpezarijski sto i četiri potpuno različite stolice. Kad god da bude drugačije, biće to najbolje za nas.

Zahvalna sam što sada pišem i upravo završavam lakiranje noktiju.

Love my life!

 

Comments

Leave a Comment