Za dobrobit moju i još nečiju po potrebi

Dođe tako dan, na njega se nadoveže noć i još preti da će opet dan da uzme primat u nekim neobičnim osećanjima, preispitivanjima i poneke nesigurnosti. Zaboli i to pravo, što kaže moj marido, pa ti se učini da ćeš na komade da se rasplineš.

Kad ono, setiš se…Ej, ja sam dobro, zdrava, prava, ostvarujem svoje želje čim im se posvetim. Ej, ja sam želela da idem u NYC decenijama i ostvarila sam, ej i ja sam volela čitavog života jednog De Nira i nebesa su namestila da se on i ja sretnemo, neskromno rečeno, istini za volju da ga vidim, ali koga je briga za detalje….

I tako ima dana, ponekad i noći kada bih htela više. Da sam više svoja, sama sa sobom dobro, a onda se ipak umeša mašta, Hm, što vas ne bi bilo još više? Ili da drugačije postavite stvari, da malo uradite up side down?

Ma, nisam spremna, dobro mi je ovako. Svi smo na broju, srce kuca zadovoljno, samo posao da promenim i eto gaC, sve je na mestu. Što mi se onda petljaju kojekave misli po mozgu, prosto ni sama ne znam, ali eto ih, tu su?!

Da li što previše kopam po sebi, a to ove dvadesete godine hoće da urade od čoveka ili što mi je mnogo lepo, pa daj da nađem nešto na šta možeš da se požališ, šapuće mozak. Ima toga bez daljnjeg, a ima i konkretnosti. Recimo da mi je ozbiljno muka kada treba da smislim ručak za dva dana, ne bi li ga starija promrljavila, a mi ostali ako stignemo. Kako da spremim zdravu užinu, a da ista prosto mami da se pojede? Veš da se prostre i da nije neophodno da ljubazno zamolim za pomoć čeljad našu ako mi je muž odsutan, jer to, časna reč, radi normalno, kao verovatno i svi ok muškarci. Da li da zovem M. da mi pomogne ili mogu sama sve oko održavanja kuće.

Mogu da sam budna i da spavam. Mogu da radim u vrtiću sa decom nasmejano, jer su iskrena radost i da posle toga imam dovoljno energije za moju veoma energičnu mlađu ćerku, dok me ne sastavi  moja sa energijom zbunjena tinejdžerka, sa pitanjima u kojoj meri se u ovoj kući ima razumevanja za nju i njen lični prostor?! Zato i pišem povremeno, jer samo tako stižem, ali zato idem na seminare i predavanja, da unapredim sebe i biznis. Čitam knjige isključivo po prevozima, jer drugačije ne stižem od folklora, jezika i ostalih zanimacija, dok pater familijas razrađuje mogućnosti za budućnost, za sve nas. Obnavljam vožnju, jer ovaj mališa parkiran ispred zgrade to očekuje, a tako sam sebi i obećala, biću mama vozačica, jer su one to želele. Ponavljam i moj engleski, jer za sve godine znanja istog nisam uspela da se privolim da negde to bude i zapisano.

I tako kao što je Duško Radović svojevremeno rekao  o sitnom živuckanju i raduckanju, baš želim malo bolje od toga, da živim i volim lepo, makar kao do sada, što me navodi na zbunjenost, kojoj sam sklona. Šta ću, tako nekako….

Niti šta novo, niti mnogo pametno sam uspela da prenesem, a htela sam.  Baš kao što sam htela da prenesem, tako  sam želela i da pišem i podržim svakoga ko se oseća slično kao ja, prepune glave preispitivanja, mozganja i analiziranja. Jer, takva sam vam ja, a vi kako gledate na stvari, baš me interesuje…

Ja baš ovakva treba da budem, za dobrobit moju i mojih oko mene…

I ja imam Robert De Nira, razumemo se.

 

Comments

Leave a Comment