I posle pet godina bogovi

Nisam sam od sebe bog postao, ne zaboravite, taj blagoslov sam dobio od roditelja i poneke familije i dok ostale nerviram ja opasno uživam.

Ja sa tri godine idem po sobi i govorim drugarima “ Zalepiću ti šamarčinu! “, jer sam mnogo moćan i razumem značenje izgovorene rečenice. Moj tata to stalno ponavlja po kući i vojnički nas tretira i postrojava, to vam je jasno. Zato kada odemo u park ili vrtić ja sam opasno jak dečak i to sve primenjujem na ostaloj deci. Jedino ne razumem, ali mi nije ni bitno, zašto druga deca plaču, umesto da se i ona nauče da vrate, kao moji mama i tata.                                               Čudna je to stvar, moji roditelji svaki dan govore vaspitačicama u čemu sam najbolji i kako mene posebno treba da gledaju, a juče me je tata čupao za kosu i malo kao gurnuo ispred moje sobe u vrtiću. Onda me je “ predao “ vaspitačici i rekao joj “ On je meni sve, nemoj dlaka s glave da mu fali”. Tata od mene pravi ljudinu, a mama ga podržava.

Prošlo je pet godina od kada su neki bogovi stasavali i sada mi, novonastali,  treba da kažemo kako mi danas živimo. Rekao bi neko nikad lošije, a meni se čini da je tle pogodno za nas što malo znamo, a kao komete ćemo da napredujemo.

Da li ćemo?

Imam još ovo da vam kažem i dalje zaključite sami. Ja imam starijeg brata, budućeg vojnika pravog, ili bar policajca. Tata često dolazi po njega u vrtić, mama se retko pojavljuje, osim kada je “gužva”, pa treba da bude glasnija od tate. U stvari, moj tata jeste opasan, ali mama “rešava” situacije. Tata se tad nekako povlači i dok do situacije ne dodje, on pravi buku i buni se. Ja jesam mali, ali često sam sa tatom kada ide po starijeg brata, pa sam tako i čuo više puta kako preslišava njegove vaspitačice. Kakav je bio, U redu, ali onda, Kakve ste vi bile prema njemu? Zašto niste prisutne kada ja dolazim, ko posmatra moje dete? Na kraju, do kada je vaše radno vreme?!

Tako tata sve ispita i onda izleti moj brat iz svoje učionice, izvinite sobe u vrtiću, krene da grli tatu i da se penje po njemu, a naš ga tata spusti na zemlju, bukvalno, pa mu kaže, ‘ajde, ‘ajde nema grljenja, kakav si bio danas? Vaspitačice su pokušavale da ga zaustave i objasne šta je moj brat dobro uradio tog dana i gde je možda pogrešio, ali bi moj tata uvek odmahnuo rukom i govorio, Kući ćemo da rešimo sve. To me je plašilo, jer sam znao šta će da bude, prvo red vredjanja, a onda red batina. Zato se malo bojim, da ako iako jesam bog, ne bih to da budem zapravo. Bojim se tih reči i udaraca. Bojim se, bez obzira što ću sutra biti najjači u vrtiću ili parku.

Možda mi fale neke reči ili nekakve rečenice, da bolje objasnim kako sam ja kobajagi faca. Mnogo bih više voleo da mogu da kažem tati, ali i mami, da nisu drugari loši prema meni, nego da ja ne znam bolje da reagujem i da bi bih voleo da me nauče kako da im sve to kažem…

Shvatam da sam bog samo za okolinu, a da se osećam kao višak i smetalo. Čudno, jer me i porodica i familija, doslovno, obožavaju.

Kao da su bogovi pre mene bolje prošli. Pomozite mi!!!


Comments

4 реаговања на на „I posle pet godina bogovi“

  1. Kakav test! Svaka čast! Skuvala sam čaj i vidim novi tekst reko daj da pročitam. Ostavio me je u razmišljanju i moj čaj se skroz oladio. Zaboravih na čaj. Imala sam potrebu da napišem komentar al ne znam šta da dodam. Nema šta osim savršeno! Vaspitanje deteta je zajednički zadatak svih nas. Osvestite se! Važno je da se dete oseća kao smisleni akter u središtu dešavanja. Pronašla sam u ovom tekstu sebe, svoje roditelje ,komšije prolaznike i ljude koji su proživeli slično detinjstvo pa sad po automatizmu ponavljaju greške svojih. Probudite se! Dete je dete da ga volite i razumete, nije igračka za strine i tete.

    1. Ivana Vana Stanisavljevic аватар
      Ivana Vana Stanisavljevic

      Bravo Ana, bravo. Dete je da ga volite i razumete…

  2. Tekst sam podelila i na mom profilu.
    Svaka cast tihim herojima vaspitacicama koje svaki dan podizu, cuvaju, vaspitavaju neke nove generacije.
    A “malih bogova” i njihove porodicne pratnje ce biti uvek, pa u svakoj basti ima korova. Samo je dobro koristiti neki pedagoski pestisid, da ne pomisle da su zaista “neko i nesto”, a samo su siledzije i primitivci.

    1. Ivana Vana Stanisavljevic аватар
      Ivana Vana Stanisavljevic

      Hvala ti mnogo, u nadi da su neke situacije popravljive.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *